Jedan novi zaposleni, drugačija mašina u proizvodnji ili preseljenje kancelarije mogu da promene obaveze poslodavca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Dokumentacija zbog toga ima praktičnu svrhu: treba da pokaže koji rizici postoje, koje mere su određene i da li ih zaposleni zaista primenjuju.
U Srbiji poslodavac mora da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu, proceni rizike, obuči zaposlene, obezbedi odgovarajuću opremu i uslove rada, vodi propisane evidencije i reaguje kada se uslovi rada promene. Osnov predstavlja Zakon o bezbednosti na radu iz 2023. godine, uz niz pravilnika koji detaljnije uređuju pojedine postupke.
Od čega počinju obaveze poslodavca?
Bezbednost se planira zajedno sa organizacijom rada. Zakon traži da poslodavac obezbedi preventivne mere pre početka rada zaposlenog i tokom rada, a troškovi tih mera padaju na teret poslodavca.
Prvi važan dokument jeste opšti akt kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac sa najviše deset zaposlenih može ta pitanja da uredi ugovorom o radu ili drugim odgovarajućim ugovorom.
Poslodavac zatim organizuje stručne poslove bezbednosti i zdravlja na radu. U zavisnosti od delatnosti, veličine firme i uslova propisanih zakonom, angažuje se savetnik ili saradnik sa odgovarajućim stručnim ispitom i licencom.
Poslodavci kojima je potrebna spoljna podrška za organizovanje ovih poslova mogu angažovati stručnu agenciju za bezbednost i zdravlje na radu za izradu dokumentacije, procenu rizika, obuke i druge stručne poslove iz oblasti BZR.
Za određene uslužne delatnosti poslodavac sa najviše 20 zaposlenih može sam obavljati poslove ako položi propisani stručni ispit.
Praktično, vlasnik male računovodstvene agencije i direktor fabrike sa nekoliko stotina zaposlenih neće imati isti sistem BZR. Zakonski princip ostaje isti, dok se način organizacije razlikuje prema delatnosti i riziku.
Akt o proceni rizika je centralni dokument
Poslodavac mora da ima pisani akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj sredini. U njemu se utvrđuju opasnosti i štetnosti, procenjuje nivo rizika i određuju mere i rokovi za njegovo uklanjanje ili smanjenje.
Dobar primer je magacin u kojem se uvodi električni viljuškar. Menja se oprema, način kretanja robe i rizik od sudara ili povrede. Postojeća procena tada zaslužuje novu proveru.
Zakon predviđa izmenu akta kada se pojavi nova opasnost ili štetnost, promeni nivo rizika, uvede novo radno mesto ili tehnologija ili se promene uslovi radne sredine.
Zbog toga akt sastavljen pre nekoliko godina ne treba automatski posmatrati kao završenu administrativnu obavezu.
Koja dokumentacija se najčešće traži?
Tačan komplet zavisi od delatnosti i utvrđenih rizika, ali kod velikog broja poslodavaca dokumentacija obuhvata sledeće grupe:
|
Dokumentacija |
Čemu služi |
| Opšti akt o BZR | Uređuje prava, obaveze i odgovornosti |
| Akt o proceni rizika | Identifikuje rizike i propisuje mere |
| Akt o imenovanju stručnog lica | Dokazuje organizovanje poslova BZR |
| Program i evidencije obuke | Pokazuju ko je obučen i za koje poslove |
| Dokumentacija o opremi i instalacijama | Prati preglede, provere i ispitivanja |
| Lekarski izveštaji i evidencije | Prate zdravstvenu sposobnost gde je propisana |
| Evidencija lične zaštitne opreme | Beleži izdavanje propisane opreme |
| Evidencije povreda i bolesti | Dokumentuju događaje povezane sa radom |
Zakon posebno nalaže vođenje evidencija o radnim mestima sa povećanim rizikom i zaposlenima koji na njima rade, povredama i profesionalnim bolestima, obukama, pojedinim vrstama izloženosti, pregledima opreme i instalacija, ispitivanjima radne sredine i izdatoj ličnoj zaštitnoj opremi.
Važna aktuelna napomena za 2026. godinu odnosi se na podzakonske propise. Početak primene nekoliko novih pravilnika, među njima pravilnika o proceni rizika, evidencijama, proverama opreme i radu na visini, pomeren je na 1. januar 2027. godine.
Novi pravilnik o vođenju evidencija navodi datum početka primene, pa poslodavci tokom prelaznog perioda treba pažljivo da provere koje obrasce trenutno koriste.
Obuka zaposlenih mora da prati konkretan posao
Potpis zaposlenog na jednom obrascu ne završava pitanje obuke. Zakon propisuje obuku pri zasnivanju radnog odnosa ili drugom angažovanju, pri premeštaju na druge poslove, uvođenju nove tehnologije ili sredstava za rad i promeni radnog procesa.
Obuka ima teorijski i praktični deo. Poseban deo programa vezuje se za opasnosti, štetnosti, procenjene rizike i konkretne mere na radnom mestu, a provera praktične osposobljenosti obavlja se upravo na radnom mestu.
Zakonom su određeni i krajnji rokovi za periodične obuke. Za zaposlene na radnim mestima sa povećanim rizikom period između dve obuke iznosi najviše jednu godinu. Na ostalim radnim mestima periodična obuka obavlja se najkasnije u roku od tri godine od prethodne.
Kancelarijski zaposleni i rukovalac građevinskom mašinom zato mogu imati vrlo različit sadržaj obuke, čak i kada rade kod istog poslodavca.
Lekarski pregledi, oprema i prva pomoć
Za radno mesto sa povećanim rizikom poslodavac mora da obezbedi prethodni lekarski pregled pre početka rada, kao i periodične preglede tokom rada. Prethodni i periodični pregledi propisani su i za zaposlene koji rade noću.
Zaposleni može da zatraži pregled koji odgovara rizicima njegovog radnog mesta, pri čemu zakon određuje da se takav pregled obezbeđuje u redovnim intervalima, najkasnije pet godina od prethodnog pregleda. Trošak snosi poslodavac.
Tamo gde procena rizika zahteva ličnu zaštitnu opremu, poslodavac je obezbeđuje i održava u ispravnom stanju. Propisana oprema, električne i gromobranske instalacije i uslovi radne sredine takođe mogu zahtevati stručne preglede i ispitivanja licenciranih pravnih lica.
Obaveza organizovanja prve pomoći postoji kod poslodavca, zajedno sa potrebom da odgovarajući broj zaposlenih bude obučen za njeno pružanje.
Šta se radi kada dođe do povrede na radu?
Rokovi za prijavljivanje zavise od težine događaja. Smrtna, kolektivna ili teška povreda na radu, kao i opasna pojava koja je mogla da ugrozi zaposlene, prijavljuje se nadležnoj inspekciji rada i organu unutrašnjih poslova odmah, najkasnije u roku od 24 časa.
Laka povreda zbog koje zaposleni nije sposoban za rad duže od tri dana prijavljuje se inspekciji odmah, najkasnije u roku od pet radnih dana. Za utvrđenu profesionalnu bolest važi rok od pet dana od dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove.
Kod teške, smrtne ili odgovarajuće kolektivne povrede zakon predviđa i dodatnu obuku zaposlenih na pogođenom radnom mestu, najkasnije osam dana nakon događaja.
Dokumentacija treba da prati stvarno stanje
Najlakše je uočiti problem kada se firma preseli. Akt govori o jednoj adresi i rasporedu prostorija, novi zaposleni nema evidentiranu obuku, u proizvodnji se koristi mašina kupljena prošle godine, a spisak zaštitne opreme još prati stari proces rada.
Takva dokumentacija može biti uredno složena u registratoru, ali više ne opisuje realne uslove.
Korisna interna provera zato počinje jednostavnim pitanjima: Da li su sva trenutna radna mesta obuhvaćena procenom? Da li su novi zaposleni prošli obuku? Da li postoje dokazi o pregledima opreme koja ih zahteva? Da li su mere iz procene rizika zaista sprovedene?
Podaci o licenciranim pravnim licima i stručnim licima mogu se proveravati kroz Registar bezbednosti i zdravlja koji vodi Ministarstvo za rad.
Za kraj…
Bezbednost i zdravlje na radu funkcionišu najbolje kada dokumentacija prati ono što se zaista događa u firmi. Akt o proceni rizika postavlja osnovu, obuke pripremaju zaposlene za konkretne poslove, pregledi i ispitivanja proveravaju uslove, a evidencije ostavljaju jasan trag o sprovedenim merama.
Za poslodavca je posebno važno da dokumente proverava posle promena u opremi, tehnologiji, organizaciji rada i radnim mestima. Tokom 2026. godine dodatnu pažnju zaslužuje prelazni period za nekoliko novih pravilnika čija je primena pomerena na početak 2027. godine.
Propisi određuju okvir, dok svakodnevno praćenje uslova rada pokazuje koliko taj okvir zaista štiti zaposlene.