Ugovor o poklonu predstavlja dvostrani pravni posao kojim jedna strana, poklonodavac, besplatno prenosi pravo svojine na određenoj stvari ili neko drugo pravo na drugu stranu, poklonoprimca.
Njegova osnovna svrha jeste omogućavanje besplatnog sticanja imovine, a ključna odlika koja ga razlikuje od drugih pravnih poslova jeste besplatnost.
Razumevanje pravnog okvira ovog ugovora od suštinske je važnosti, jer omogućava izbegavanje potencijalnih sporova i obezbeđuje pravnu sigurnost za obe ugovorne strane.
Šta je ugovor o poklonu?
Ugovor o poklonu spada u najčešće korišćene ugovore kada je reč o besplatnom sticanju imovine.
U odnosu na druge pravne poslove, ovaj ugovor se ističe svojom altruističkom osnovom.
Definicija i pravna priroda ove vrste ugovora
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ugovor o poklonu je ugovor kojim poklonodavac prenosi pravo svojine ili neko drugo pravo poklonoprimcu, bez ikakve naknade.
Iako je dvostrani, jer zahteva saglasnost obe strane, on je po svojoj prirodi jednostran u smislu obaveza – jer se obaveze u pravilu odnose na poklonodavca, dok poklonoprimac ima pravo da poklon prihvati ili odbije.
Besplatnost kao ključna karakteristika
Besplatnost znači da poklonoprimac ne daje nikakvu protivvrednost za predmet poklona.
Upravo to razlikuje ovaj ugovor od kupoprodaje, zakupa ili zajma.
Ipak, besplatnost ne znači da ugovor nema pravne posledice – naprotiv, on može stvoriti značajne pravne efekte, uključujući poreske obaveze i uticaj na nasledne odnose.
Razlika između ugovora o poklonu i sličnih pravnih poslova
Ugovor o poklonu se mora jasno razlikovati od drugih pravnih instituta.
Kod kupoprodaje postoji naknada, kod ugovora o doživotnom izdržavanju obaveza izdržavanja, a kod ustupanja i raspodele imovine za života, pravni okvir vezan je isključivo za potomke.
Poklon za slučaj smrti sadrži elemente i testamenta i ugovora, ali se ipak pravno razlikuje od oba.
Najzad, ugovor o zajmu podrazumeva vraćanje predmeta, dok se kod poklona prenosi trajno pravo svojine bez obaveze vraćanja.
Pravni okvir ugovora o poklonu
U Srbiji se ugovor o poklonu uređuje Zakonom o obligacionim odnosima, ali i drugim propisima, kao što su Zakon o javnom beležništvu, Zakon o porezima na imovinu i posebni propisi o katastru nepokretnosti.
Ovi zakoni detaljno propisuju prava i obaveze strana, uslove važenja ugovora i posledice nepridržavanja zakonskih odredbi.
Zakon o obligacionim odnosima i drugi relevantni propisi
Osnovni pravni okvir čini Zakon o obligacionim odnosima.
Za ugovore o poklonu nepokretnosti obavezna je primena propisa o formi ugovora, dok poreski propisi regulišu obaveze poklonoprimca prema državi.
Propisi o katastru uređuju način sticanja prava svojine – jer se pravo na nepokretnost stiče tek upisom u katastar, a ne samim potpisivanjem ugovora.
Sudska praksa u vezi sa ugovorima o poklonu
Sudska praksa pokazuje da su najčešći sporovi u vezi sa opozivom poklona zbog grube neblagodarnosti ili zbog povrede prava drugih naslednika.
Sudovi insistiraju da gruba neblagodarnost mora biti ozbiljna i kontinuirana, dok se kod mešovitih poklona procenjuje stvarna namera strana i odnos vrednosti davanja.
U praksi, ugovore o poklonu je moguće poništiti samo na osnovu sudske odluke, a ne jednostranim aktom poklonodavca.
Ključni elementi važećeg ugovora o poklonu
Za punu pravnu valjanost ugovora o poklonu potrebno je ispuniti nekoliko osnovnih elemenata: jasno identifikovane strane, precizno određen predmet poklona, slobodnu volju i prihvatanje, te poštovanje propisane forme.
Identifikacija poklonodavca i poklonoprimca
Poklonodavac i poklonoprimac moraju biti jasno navedeni u ugovoru – sa imenom, adresom i drugim podacima koji potvrđuju njihov identitet.
Ovo sprečava zloupotrebe i osigurava pravnu sigurnost.
Precizno definisanje predmeta poklona
Predmet poklona mora biti jasno određen i opisan, bilo da je reč o nepokretnoj imovini, pokretnim stvarima ili pravima.
Nedovoljna preciznost može izazvati nesporazume i sporove.
Izražena volja za darivanje i prihvatanje
Ugovor mora sadržati jasnu izjavu volje poklonodavca da prenese predmet poklona, kao i saglasnost poklonoprimca da ga prihvati.
Bez prihvatanja, ugovor se ne smatra zaključenim.
Forma ugovora i obavezna overa
Kod poklona nepokretnosti obavezna je pisana forma i solemnizacija kod javnog beležnika.
Kod pokretnih stvari veće vrednosti pisana forma se preporučuje, iako nije uvek obavezna. Nepridržavanje forme može ugovor učiniti ništavim.
Vrste ugovora o poklonu
U praksi postoji više vrsta ugovora o poklonu, a razlikuju se prema uslovima, nameni i pravnim posledicama.
Svaka od njih ima posebne karakteristike.
- Poklon sa nalogom ili teretom: poklonoprimac je obavezan da izvrši određenu radnju ili obavezu.
- Mešoviti poklon: sadrži elemente poklona i drugih pravnih poslova, pa zahteva detaljniju procenu.
- Uzajamni poklon: podrazumeva obostrane obaveze i razmenu poklona.
- Nagradni poklon: dodeljuje se kao priznanje za postignuće ili motivaciju.
- Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti: zasniva se na osećaju obaveze poklonodavca.
- Poklon u opštekorisne svrhe: namenjen je zajednici ili širem društvenom interesu.
- Poklon za slučaj smrti: stupa na snagu nakon smrti poklonodavca i ima elemente naslednog raspolaganja.
Prava i obaveze kod ugovora o poklonu
Prava i obaveze zavise od toga da li se radi o poklonodavcu ili poklonoprimcu.
Njihovo poštovanje osigurava pravičnu primenu ugovora.
Prava i obaveze poklonodavca
Poklonodavac može odrediti uslove pod kojima poklon daje, a dužan je da obavesti poklonoprimca o eventualnim manama predmeta.
Odgovornost postoji samo ako je za mane znao, a nije ih prijavio.
Prava i obaveze poklonoprimca
Poklonoprimac ima pravo da poklon prihvati ili odbije, a ukoliko je prihvatio – mora poštovati eventualne naloge ili terete.
Takođe, dužan je da uvažava prava trećih lica vezana za predmet poklona.
Ugovor o poklonu nepokretnosti
Poklon nepokretnosti spada u najstrože regulisane ugovore, jer podrazumeva značajnu imovinu.
Zbog toga postoje posebne procedure.
Specifičnosti poklona nepokretnosti
Nepokretnosti moraju biti precizno identifikovane, a ugovor zaključen u pisanom obliku i solemnizovan kod javnog beležnika.
Postupak overe kod javnog beležnika
Beležnik proverava identitet stranaka, poslovnu sposobnost i slobodu volje.
Tek nakon solemnizacije ugovor ima punu pravnu snagu.
Upis prava svojine u katastar
Pravo svojine na nepokretnosti stiče se tek upisom u katastar.
Bez ovog koraka, poklonoprimac nema status vlasnika, iako ugovor postoji.
Porez na poklon
Prenos imovine poklonom podleže poreskim obavezama, koje se razlikuju u zavisnosti od predmeta i srodstva između ugovornih strana.
Predmet oporezivanja i poreska osnovica
Osnovicu čini tržišna vrednost imovine na dan zaključenja ugovora. Stope poreza se razlikuju za pokretnosti i nepokretnosti.
| Vrsta imovine | Poreska osnovica | Poreska stopa |
|---|---|---|
| Nepokretnost | Tržišna vrednost | 5% |
| Pokretnost | Tržišna vrednost | 3% |
Poreske stope i oslobođenja
Najbliži srodnici često imaju pravo na oslobođenja ili umanjenja poreza.
Prijava poreza obavezna je u roku od 30 dana, a plaćanje u roku od 15 dana od prijema rešenja Poreske uprave.
Opoziv i raskid ugovora o poklonu
Iako je poklon u osnovi nepovratan, zakon poznaje izuzetke kada poklonodavac može opozvati ugovor.
Opoziv zbog grube neblagodarnosti
Ako poklonoprimac svojim ponašanjem ozbiljno povredi interese poklonodavca, ugovor se može opozvati putem suda.
Opoziv zbog osiromašenja poklonodavca
Ukoliko poklonodavac nakon zaključenja ugovora dođe u teško materijalno stanje, može tražiti opoziv poklona kako bi zaštitio egzistenciju.
Sudski postupak opoziva
Opoziv se ne može izvršiti jednostranom izjavom, već isključivo tužbom i sudskom odlukom.
Uračunavanje poklona u nasledni deo
Pokloni dati za života uračunavaju se u nasledni deo kako bi se očuvala pravičnost među naslednicima.
Vrednost poklona procenjuje se prema stanju u trenutku poklanjanja, ali po cenama u trenutku otvaranja nasledstva.
Rezime
Ugovor o poklonu je važan institut srpskog prava koji omogućava besplatan prenos imovine, ali sa sobom nosi ozbiljne pravne posledice.
Posebno je važno voditi računa o formi kod nepokretnosti, poreskim obavezama i mogućnostima opoziva.
Uz pravilno sačinjen i overen ugovor, obe strane stiču sigurnost i izbegavaju rizik od budućih sporova.