Zajedničke napomene o programima za rešavanje viška zaposlenih - KOMENTAR


KOMENTAR




Zajedničke napomene o programu
rešavanja viška zaposlenih


Odredbe o višku zaposlenih, izdvojene su iz poglavlja o prestanku radnog odnosa u prethodnom Zakonu o radu, u posebno poglavlje XI - Višak zaposlenih, jer prestanak potrebe za radom zaposlenog, ne mora uvek da znači i prestanak radnog odnosa. Odredbama ovog poglavlja (čl. 153. do 160), uređuje se način i postupak utvrđivanja viška zaposlenih ako je zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenih poslova, a time i za radom zaposlenih na tim poslovima, zatim mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih, nadležni organ za donošenje programa za rešavanje viška zaposlenih, prava zaposlenih u slučaju otkaza ugovora o radu, uloga reprezentativnog sindikata i republičke organizacije nadležne za zapošljavanje u pripremi i donošenju programa rešavanja viška zaposlenih. 


Prestanak radnog odnosa zaposlenog, ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili došlo do smanjenja obima posla, uređen je u okviru odredaba o prestanku radnog odnosa (čl. 179. st. 1. tač. 9. i čl. 182).


Odredbama člana 153. Zakona o radu na novi način se uređuju slučajevi u kojima je poslodavac dužan do donese program rešavanja viška zaposlenih (dalje: program), u zavisnosti od perioda u kome će doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, broja zaposlenih za čijim će radom prestati potreba i broja ukupnog broja zaposlenih na neodređeno vreme kod poslodavca.


Poslodavac je dužan da donese program ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, u okviru perioda od 30 dana, doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, i to za najmanje:


1)        deset zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100 zaposlenih na neodređeno vreme;


2)        10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše 300 zaposlenih na neodređeno vreme;


3)        30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme.


Pored toga, program je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će, iz navedenih razloga, doći do prestanka potrebe za najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.


Prema ovim odredbama, za razliku od rešenja u prethodnom Zakonu o radu, samo poslodavac koji ima u radnom odnosu manje od 20 zaposlenih na neodređeno vreme, nije dužan da donosi program, već to može da uredi odlukom, odnosno pojedinačnim otkazom ugovora o radu.


Međutim, i poslodavac koji nije obavezan da donosi program, obavezan je da utvrdi tehnološke, ekonomske ili organizacione promene zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem određenih poslova i koje predstavljaju razlog nastanka viška zaposlenih, da bi mogao da donese zakonitu odluku o prestanku potrebe za radom zaposlenih, odnosno da otkaže ugovor o radu u skladu sa odredbama člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu.


Radi preventivnog delovanja, Zakonom o radu je utvrđena obaveza poslodavca da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje (Nacionalnom službom za zapošljavanje –u daljem tekstu: Nacionalna služba), preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih (čl. 154). 


Naime, ovim se težište stavlja na obavezi poslodavca da stvara uslove i ostvaruje potrebnu saradnju sa reprezentativnim sindikatom (uključujući, svakako, i druge sindikate na osnovu zaključenog sporazuma o udruživanju, odnosno predstavnika zaposlenih ako nije obrazovan sindikat), i Nacionalnom službom (njenim filijalama i službama u sedištu poslodavca), za zajedničko i kontinuirano delovanje u iznalaženju mogućnosti i preduzimanju odgovarajućih mera za zapošljavanje viška zaposlenih, ne čekajući da se formalno donese program. Ovim se poslodavac ne oslobađa obaveze donošenja programa ako su se stekli navedeni uslovi iz člana 153. Zakona o radu.


Program naročito sadrži: razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih (tehnološke, ekonomske ili organizacione promene); ukupan broj zaposlenih kod poslodavca; broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak; poslove koje obavljaju; kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih; mere za zapošljavanje (premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija, nepuno radno vreme, ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere); sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih i rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.


Novina u sadržaju programa su razlozi prestanka potrebe za radom zaposlenih, kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih i sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih. 


Utvrđivanje tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, koje predstavljaju razloge za utvrđivanje viška zaposlenih, i po prethodnom Zakonu o radu je bilo razlog za prestanak potrebe za radom zaposlenih, ali nije bilo izričito utvrđeno zakonom da se ti razlozi utvrđuju programom rešavanja viška zaposlenih. Ovim se, međutim, obaveza utvrđivanja razloga za prestanak potrebe za radom zaposlenih izričito utvrđuje i obavezuje poslodavca da ti razlozi budu sadržani u programu.