DODATNI KOMENTAR uz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu 61/2005
DODATNI KOMENTAR
uz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu 61/2005
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Sl. glasnik RS" br. 61/2005), koji je stupio na snagu 19.07.2005. godine, izvršene su određene izmene i dopune Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005), kojima su izmenjeni pojedini radnopravni instituti sadržani u kolektivnom ugovoru kod poslodavca, odnosno pravilniku o radu, kao i u pojedinačnim aktima (ugovori o radu, rešenja i sl.).
Navedenim Zakonom izvršene su promene u sledećim odredbama Zakona o radu:
1) U članu 62. stav 3. je promenjen tako da poslodavac više nije u obavezi da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje ministarstva nadležnog za poslove rada i ministarstva nadležnog za poslove zdravlja. Poslodavac je, od dana stupanja na snagu ovog zakona (19. jula 2005. godine), obavezan da zatraži samo mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.
2) U članu 77. stav 3. tačka 2) je promenjena tako da zaposleni ima pravo na odsustvo po osnovu dobrovoljnog davanja krvi dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimajući dan davanja krvi.
3) U članu 94. stav 1. izvršene su promene koje se odnose na pravo zaposlenog na dužinu porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete. Naime, umesto prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine za treće i četvrto dete, novim članom 94a zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine. Ovo pravo ima i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece, a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece. Pravo na porodiljsko odsustvo, može da koristi i otac deteta u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 94. stav 5. Zakona o radu, odnosno odsustvo sa rada radi nege deteta u smislu stava 3. člana 94a ovog zakona.
4) U članu 108. stav 1. tačka 4) utvrđeno je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - 0,4%, umesto 0,5%.
5) U članu 111. stav 3. se briše. Naime, ovom odredbom bilo je predviđeno da poslodavac i zaposleni mogu da ugovore minimalnu zaradu pod uslovima utvrđenim Opštim kolektivnim ugovorom.. Kako svi poslodavci nisu učesnici u zaključivanju Opšteg kolektivnog ugovora, bilo je nemoguće da i poslodavci koji nisu učesnici Opšteg kolektivnog ugovora, minimalnu zaradu u opštem aktu, odnosno u ugovoru o radu, ugovaraju pod uslovima utvrđenim Opštim kolektivnim ugovorom. Zbog toga je stav 3. člana 111. brisan. Poslodavac i zaposleni mogu da ugovore minimalnu zaradu, ali ne moraju. Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu, poslodavac je dužan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvrđenoj odlukom iz člana 113. Zakona o radu za mesec u kojem se vrši isplata. Tako isplaćena minimalna zarada je zarada koju je zaposleni ostvario za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom.
6) Član 158. promenjen je u celosti. Prema novoj formulaciji ovog člana poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9. ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim da tako utvrđena otpremnina ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.
7) U članu 189. stav 1. dužina otkaznog roka zaposlenog koji ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti, umesto do 30 dana, utvrđena je kao pravo i dužnost zaposlenog da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca, u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, u slučajevima utvrđenim zakonom. Istovremeno, brisan je član 190. kojim je bilo predviđeno da zaposlenom, u navedenim slučajevima, radni odnos prestaje isplatom novčane naknade.
8) U članu 191. izvršene su značajne promene koje se odnose na nezakonit prestanak radnog odnosa zaposlenog utvrđenog u sudskom postupku. Naime, noveliranim članom 191. propisano je da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva. Ako ne zahteva da se vrati na rad sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice. Ovakvu odluku sud može doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć, s tim da se naknada štete zaposlenom dosuđuje u dvostrukom iznosu od napred navedenog iznosa (36 zarada). Ove zahteve zaposleni i poslodavac mogu podneti do okončanja glavne rasprave pred sudom.
9) U prelaznim odredbama, u članu 11, 12. i 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, predviđeno je:
a) članom 11. propisano je da zaposlena žena koja je započela korišćenje porodiljskog odsustva, u skladu sa članom 94. Zakona o radu , do dana stupanja na snagu ovog zakona (19. jula 2005. godine), nastavlja da koristi pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u skladu sa odredbama tog člana. Ovo pravo pripada i ocu deteta.
Međutim, zaposlena žena koja nije započela korišćenje ovog prava do dana stupanja na snagu ovog zakona, u periodu od 19. jula do 31. decembra 2005. godine, ostvaruje pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana, u skladu sa članom 94. stav 1. Zakona o radu, nezavisno od toga koje je dete po redu rođenja, odnosno koliko je dece rođeno. Ovo stoga, jer je članom 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu predviđeno da će se odredbe člana 94a primenjivati od 1. januara 2006. godine;
b) članom 12. propisano je da odredbe člana 118. tač. 5) i 6) Zakona o radu, koje se odnose na pravo zaposlenog na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona (19. jula 2005. godine), a primenjivaće se od 1. januara 2006. godine.
Takođe, odredbe člana 120. tač. 2) i 3) Zakona o radu, koje se odnose na mogućnost da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrdi pravo na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, prestaju da važe 1. januara 2006. godine.
To znači, da poslodavci koji su ova prava predvideli kao mogućnost, nastavljaju isplatu istih do kraja 2005. godine, a počev od 1. januara 2006. godine, ta prava utvrđuju kao obavezu u smislu člana 118. Zakona o radu.
Napomena INTERMEXA:
Svi modeli akata ovog Kataloga, potpuno su u skladu sa
Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005).
